Banner Top

Log in
A+ A A-

UROŠ KRASNIĆ: Put od male do velike ‘dvojke’!

  • Written by 
  • Published in Srbija
Uroš Krasnić u dresu Slavije iz Praga Facebook.com/ Uros Krasnic Uroš Krasnić u dresu Slavije iz Praga

Subota 3. novembar 2018. godine.

Ustajem, manje više po planu, negde oko 6:15. Dolazim sebi nekih 45 minuta, tuširanje, kafa, ostale svakodnevne rutine... Uvek sam voleo one rubrike 'na današnji dan', kako na različitim sajtovima i portalima, tako i na televizijskim programima. Od kada je Fejsbuk uveo opciju – 'uspomene', ne postoji dan a da ne pregledam šta sam to nekada objavljivao i sa kim sam sve postao prijatelj na taj izabrani dan. I tako počinjemo ovu priču...

Dogodilo se na današnji dan – pre 5 godina! Dakle 3. novembra 2013. godine... Postali ste prijatelj sa – Uroš Krasnić!

Sećanje me vraća u 'Posko arenu' na Carevoj ćupriji i sam početak moje univerzitetske futsal karijere u ekipi Fakulteta Sporta i Fizičkog Vaspitanja. Posle kratkih pregovora obavljenih u hali 'Ranko Žeravica' na Novom Beogradu, sa alfom i omegom ovog tima, sada igračem Vranja Dejanom Veličkovićem, a na preporuku bivšeg saigrača iz KMF Novi Beograd, Nikole Zekovića, priključio sam se timu koji je sa klupe vodio bivši trener FON-a, a sada strateg Dinama iz Pančeva – Vlada Radojičić. Pomoćni trener bio je majstor magične igre na petoparcu 'korpulentni' Zoran Jovanović, sada uzdanica KMF Palež iz Obrenovca. Tim za respekt, koji je u sezonama pre mog dolaska postavio visoke standarde. Na golu, doskorašnji reprezentativac Srbije, tada nesavladivi Stefan Filipović, a u polju, pored kapitena Velička, igrač Nove Pazove Stefan Stanojević, zatim kondicioni trener Srpske, Marko Sinđić, ali i majstori velikog fudbala Milan Grčki Milovanović i Saša Mirosavljević i naravno neizostavni deo ekipe Nemanja Jeremić Jerema, šabački virtuoz i zabavljač publike Milan Mima Vujanić, Zoran Sapun i već spomenuti Nikola Zeković. Nek se ne ljuti neko ako sam ga izostavio, sećam se skoro svega, ali bilo je davno... Pored mene, timu su se priključila i dva mlada igrača, sada glavna violina Kolubare, Luka Lazarević i tada mladi, neiskusni i delimično zbunjeni Uroš Krasnić.

Futsal tim FSFV-a

Prvi meč i poraz našeg drim tima napravljenog za titulu, čini mi se od Tmf-a. Zatim pobede protiv Vojne akademije, Geografskog fakulteta, pakleno jake Visoke poslovne škole i čini mi se Visoke škole ICT... Polufinale protiv kasnijeg šampiona Medicinskog fakulteta, nesrećni i neprežaljeni poraz na penale (kada šutiraš penale 0 od 3, zaista je teško zaboraviti i prežaliti), a zatim poraz i od Ekonomskog fakulteta u borbi za treće mesto... Ipak, dovoljno da Uroš Krasnić, i pored promašenog penala u polufinalu, pokaže sav svoj raskošni talenat i nagovesti veliku karijeru! Pozvao sam svog prijatelja sa fakulteta, ali i saigrača iz Mungosa i rešio da u saradnji sa njim javnosti na Balkanu predstavim kojim putem je išla karijera sada reprezentativca Srbije!

Jedna od zajedničkih slika posle treninga u Mungosima, sa leve na desno: moja malenkost, Urke, Jadža (reprezentativac Jakov Vulić), Ćure (mag futsala Marko Ćurčić), Mare (čovek sa topom u levoj nozi Marko Jovanić) i Milan Srdanović, jedan od najvažnijih šrafova KMF Srpska.

Za početak, reci nam, kako se ti sećaš ovih dana iz studentske lige? Sa ekipom FSFV-a nisi stigao do trofeja, ali si to uspeo nešto kasnije da ostvariš sa ekipom PEP-a (Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo). Da li smatraš da ti je univerzitetska liga pomogla da iskočiš u prvi plan kada je seniorski futsal u pitanju?

- Uvek mi je lepo kad se setim studentskih dana i samih početaka. Posebno mi je draga titula sa ekipom Pep-a! Mišljenja sam da je studentski futsal odlična stvar za sve početnike, ja sam imao sreće da sam igrao u odličnim sredinama i u jakoj konkurenciji, te mi je to pomoglo u kasnijem nadmetanju u najjačoj ligi Srbije.

Futsal tim PEP-a na jednom od turnira

Zanimljivo je, pored futsal karijere išao si na dva fakulteta. Da li si uspeo da uskladiš obaveze i da stigneš do diplome na nekom od njih ili će se to možda desiti u skorije vreme?

- Tačno. Nije tajna da mi je primarno bilo studiranje na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, a da sam na drugom fakultetu više bio iz neke međusobne koristi. Trenutno sam apsolvent na ‘DIF’-u, i imam u planu da završim započeto čim to bude izvodljivo.

Upoznaj naše pratioce, kojim putem je tekla tvoja seniorska karijera? Kada si odlučio da sa travnatih terena pređeš na parket i zbog čega se to desilo? Za koje sve timove si nastupao u fudbalskoj, a za koje u futsal karijeri?

- Nema tu mnogo tajni, svi koji me poznaju od najmlađih dana znali su zapravo da je manji teren bio taj koji me je više privlačio. U mlađim kategorijama sam nastupao za Fk Rakovicu, Fk Policajac i Fk Rad. Futsal karijera je započeta u Kmf Novi Beograd, nastavljena u Kmf Zemun, kasnije popularnim Mungosima, Kmf Euromotus, Kmf Nova Pazova i sada se nalazim u Slaviji iz Praga.

Ekipa Zemuna

Euromotus

Krasnić u dresu Euromotusa

Uporedo sa takmičenjem u univerzitetskoj ligi igrao si i turnire sa drugarima iz kraja. Ekipa pod nazivom Mau Mau krenula je da se probija u sam vrh turnirskih ekipa, sve češće se stizalo do završnica na takmičenjima širom Srbije, a vas je krasilo nešto što malo koju ekipu krasi – sastav se nije menjao i drugarstvom ste znali da nadoknadite manjak iskustva ili protiv jačih protivnika kvaliteta. Koliko ti je Mau Mau pomogao da postaneš igrač i pre svega čovek kakav sada jesi? Da li i dalje pratiš rezultate svojih prijatelja u Balf ligi i na turnirima širom Srbije?

- Ovo mi je sigurno najdraže pitanje. Mislim da je Mau Mau zaslužan za sve što se desilo, cela prica kako smo se spojili i postali nerazdvojni prijtelji je sjajna. Ne samo da pratim nego se trudim kad god sam u mogućnosti da učestvujem u tim rezultatima, sad da li kao gledalac ili igrač to odlučuju neki drugi faktori. Šta da vam kažem kad se oni okupljaju da me gledaju kad god ja igram za Slaviju.

U dresu Mau Mau-a

Dva presudna momenta za tvoju futsal karijeru, bar po meni, bila su sezona u Mungosima i zatim nastupi za Euromotus. U Mungosima si počeo da razvijaš svoj talenat, dok si u Euromotusu igrao 'kao veliki'. Da li se slažeš sa mnom ili ipak misliš da je nešto drugo bilo presudno?

- Svakako da su Mungosi bili dobar početak ,međutim vrlo malo sam tamo pokazao u najvišem rangu zbog povrede i nesreće koja me je tad zadesila, ali mislim da je upravo ta povreda napravila od mene igrača kakav sam trenutno. Sa Euromotusom je priča krenula od početka, kad sad sagledam situaciju - kako je klub rastao tako sam se i ja kao igrač razvijao. Usledio je prvi poziv za reprezentaciju, borba za titulu , osvojen Kup Srbije… Nakon nesrećnog završetka kluba , kostur ekipe se preselio u Novu Pazovu, dobio sam puno prostora i puno poverenje od starijih saigrača i mislim da je to bilo presudno za moje igre.

Krasnić u dresu Nove Pazove

Radio si sa puno stručnjaka, igrao sa i protiv mnogo vrhunskih igrača... Da li bi nekog izdvojio kao najboljeg? Da li je neko možda imao poseban uticaj na tvoju karijeru?

- Stvarno sam imao sreće kad malo bolje razmislim, što se igrača tiče! Evo nešto što je onako veoma sveže, pre 5,6 godina prvi put sam igrao protiv naturalizovanog Rusa Eskardinje u prijateljskoj utakmici u Kovilovu, a pre mesec dana to sam ponovio u poslednjem duelu Rusije i Srbije. Kako onda, tako i sada, ostavio je sjajan utisak na mene, pa bih njega izdvojio kao jednog od vrhunskih. A što se tiče stručnjaka, svakako su na moju karijeru najveći uticaj imali stariji saigrači iz bivše ekipe Šošo, Živić, Borojević, Tepavčević, Roknić...

Ekipa Euromotusa, Krasnić uz gorepomenute starije igrače i mnoge druge dobre futsalere

Poslednjih godinu dana definitivno si postigao velike stvari u karijeri i, kako ja bar volim da napišem, od 'male dvojke' postao si 'velika dvojka'. Kakvi su utisci kada si postao standardni reprezentativac Srbije i igrač Slavije iz Praga? Koja je razlika u futsalu u Srbiji i Češkoj?

- Prosto mi to deluje nestvarno, čekaj da opet pročitam pitanje – započeo je priču u šaljivom tonu Krasnić, a zatim nastavio:

- Šalu na stranu, veoma sam ponosan na svoje dostignuće, biti reprezentativac je velika čast i nešto o čemu ću pričati sutra svojoj deci. Takođe nastupanje za Slaviju iz Praga mi čini izuzetno zadovoljstvo i privilegiju. Razlika je pre svega u broju kvalitetnih ekipa i samoj organizaciji klubova i lige.

Krasnić u dresu Nove Pazove posle jedne od utakmica

Kako provodiš slobodno vreme u Pragu?

- Samo igranje za Slaviju vam daje mogućnost da živite i provodite slobodno vreme u jednom od najlepših gradova Evrope. Tako da izbora uvek ima, a kad vreme to ne dozvoli uvek su tu kao prva pomoć gledanje serija i filmova i naravno praćenje sportskih manifestacija. Ali pravo da ti kažem, sad kad sam se vratio sa reprezentativnog okupljanja sam poneo i knjige i skripte preostalih nepoloženih ispita, tako da zanimacije neće manjkati.

Ostvario si mnogo velikih pobeda, ali moraš se složiti sa mnom da je najveća ona u Umci kada si po vlažnom betonskom terenu postigao jedini pogodak na utakmici grupne faze (nažalost meni) i u direktnom duelu za prolaz dalje izbaciš moju ekipu sa turnira. Da li sam u pravu? J

- Haha. Ako ne jedna od najdražih, onda jedna od onih koju uvek pomenemo u našem razgovoru – uz osmeh se setio velike pobede Urke. 

Sada šalu na stranu, u tvojoj karijeri bilo je velikih pobeda, teških poraza, nepravdi, uspeha i neuspeha, ali si iz svakog izlazio jači i to je ono što te razlikuje od ostalih. Da li bi izdvojio neki detalj iz karijere kao poseban?

- Nekako se tako nameće da sve što mi se dešava gledam kao test iz kog uvek izvučem najbolje i za sad mi to dobro ide. Uvek kažem da je ta povreda koju sam zadobio u Mungosima promenila moje razmišljanje o sportu i, koliko god to čudno zvučalo, najviše uticala na razvoj moje futsal karijere. Iz nečeg lošeg i veoma depresivnog sam uspeo da izvučem najbolje pouke.

Mungosi

Anegdota je bilo puno, za neke znam i ja, neke su mi verovatno nepoznate. Putovanja, turnira, kako sa timovima, tako i sa fakultetom... Da li imaš neku koju bi podelio sa pratiocima Futsal Balkana?

- Što se tiče anegdota stvarno ih je bilo bezbroj ali čitaoci nemaju sreće, stvarno nisam dobar u prepričavanju istih.

KMF Zemun - ekipa u kojoj nikada nije bilo dosadno

Koji su ti dalji planovi? Da li imaš neki neostvareni cilj i san koji bi voleo da ostvariš?

- Ne gledam daleko u budućnost, trenutno mi je fokus na Slaviju, želim da pružim najbolje partije i pomognem timu da ostvari što bolji plasman. I naravno, da me dobre igre u Češkoj preporučuju selektoru reprezentacije.

Krasnić u dresu Srbije protiv Portugala

Šta je po tebi potrebno futsalu kako bi dodatno napredovao i postao još popularniji? Kako u Srbiji, tako i u svetu?

- Mislim da je potrebno više zaljubljenika u ovaj sport kao što si ti, za početak – počeo je priču Uroš i uspeo je da mi izmami osmeh na lice. Zatim je nastavio:

-  Naravno tu su i oni klišei, ali to je stvarno tako, organizacija klubova i sami uslovi za treniranje kao i formiranje mlađih kategorija su nešto neophodno i veoma važno.

Za kraj, imaš li neku poruku za mlade igrače koji tek počinju sa futsalom i koji se možda ugledaju na tebe? Šta bi trebali da urade kako bi dostigli tvoj nivo i možda te čak i prestigli?

- Poručio bih im da iz svega uvek izvuku ono najbolje i da uvek budu vredni i treniraju.

Krasnić u dresu reprezentacije na poslednjem okupljanju i prijateljskim utakmicama protiv Poljske

Ovo je bila priča o Urošu Krasniću, mom prijatelju i bivšem saigraču koji je snagom svoje volje dao primer ostalima kako proći kroz tešku situaciju i napraviti dobru karijeru. Ili ukratko, kako je prešao put od male do velike ‘dvojke’!

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.