Banner Top

Log in
A+ A A-

MAGIČNA PRIČA JOVANA STANKOVIĆA: Od Vojne gimnazije, preko Pirota i Univerzitetske reprezentacije Srbije, do dresa Bugarske i uspeha u dalekoj Finskoj!

  • Written by 
  • Published in Srbija
Jovan Stanković Privatna arhiva Jovan Stanković

Zbog čega futsal mnogi zovu magična igra na petoparcu?!

Neko će reći zbog golova, neko zbog lepih poteza, neko zbog publike, a neko zbog majstora poput Falkaa, Rikardinja, Edera Lime, Sirila, Pule, Ortiza i mnogih drugih... Neko će reći i zbog lepih odbrana majstora poput Aksentijevića, Luisa Amada, Paka Sedana ili Mamarele, dok će nekom ipak glavni razlog biti druženje i uživanje koje futsal donosi kako na terenu, tako i na tribinama.

Moje mišljenje je da sve ovo čini futsal lepim, ali da je on magičan zato što zna da ispiše neke neverovatne životne priče, priče koje ne bi bile moguće da ova igra ne postoji. I upravo ćemo vas sada upoznati sa jednom takvom pričom! Od Vojne gimnazije, preko univerzitetskih takmičenja, do velike klupske scene, a zatim i reprezentacije, ali ne svoje zemlje, već Bugarske i blistave karijere u Finskoj, Jovan Stanković je dokazao zbog čega je futsal magična igra na petoparcu! I da krenemo redom...

Za početak, recite nam kako se u Vama rodila ljubav prema futsalu? Mnogim dečacima je san da postanu poznati fudbaleri i da se tako obezbede za ceo život, Vi ste ipak krenuli malo drugačijim putem?

- 2002. godine upisao sam Vojnu gimnaziju u Beogradu i u tom periodu rodila se moja ljubav prema futsalu. Pratio sam našu Prvu ligu, a u slobodno vreme sam igrao i studentsku ligu za Ekonomski fakultet. To je bio period kada sam definitivno zavoleo magičnu igru na petoparcu!

Kao i mnogi bivši i sadašnji reprezentativci, u prvi plan ste iskočili putem univerzitetskog futsala, a kasnije vas je na veliku scenu lansirala odlična sezona, prvo u Pirotu, klubu koji ste sa drugarima i osnovali, a zatim i u sadašnjem prvoligašu Vinter Sportu. Kako se sećate ovog perioda?

- U sezoni 2005/06. zajedno sa drugarima bio sam jedan od osnivača futsal tima u Pirotu. Ostvarili smo plasman iz Treće u Drugu ligu, a na kraju sezone upisao sam Fakultet Sporta i Fizičkog Vaspitanja u Nišu, pa sam prešao u Vinter Sport gde sam odigrao jednu polusezonu. Bio je ovo svakako lep period na početku moje karijere.

Posle toga, usledio je Pro Al! Simpatična ekipa iz Prokuplja koja je za kratko vreme postala hit, a u kojoj su pored vas nastupali i još neki veliki majstori malog fudbala. Upoznajte naše pratioce sa ovim delom vaše karijere i recite nam ko je sve sa vama igrao za Pro Al?

- Tim čiju je mrežu u to vreme čuvao Miodrag Aksentijević, a trener nam je bio Ratomir Denčić Denča. Jednu sezonu sam se zadržao u Prokuplju, igrali smo u elitnom rangu srpskog futsala, a zatim sam prešao u Kopernikus gde sam se zadržao sve dok nisam završio fakultet.

Iz Pro Ala, prešli ste u Kopernikus, a zatim – Bugarska! Zbog čega i na koji način ste se odlučili da se uputite u Bugarsku, koja ne važi za evropsku i svetsku silu? U koji klub ste prešli, da li ste znali šta vas tamo očekuje i da li ste se iznenadili kada ste stigli?

- Posle Kopernikusa, 2012. godine, na nagovor Siniše Trojanovića i Bojana Jankovića, otišao sam u Varnu kako bih pomogao ekipi Grand Pro da ostvari što bolji plasman u plej ofu. Tamo su nas dočekali Ivan Jovanović i Husein Nasifi i u finalu plej ofa slavili smo sa 6:1, ja sam postigao tri, a namestio dva gola! Sutradan sam se dogovorio sa čelnim ljudima kluba da produžimo saradnju na još godinu dana, a kako smo iz godine u godinu svaki put bili šampioni tu sam se zadržao do 2014.

Sa ekipom Varne ostvarili ste neke velike uspehe. Možete li nam reći šta ste sve osvojili u Bugarskoj?

- Šampionsku titulu osvajali smo, kao što sam rekao, svake godine, pa su u tim pristizali razni odlični igrači kako bi nas pojačali za UEFA Futsal kup. Slaven Novoselac, Pavel Pinto, Selesinjo, Paulinjo... Samo su neki od igrača koji su prošli kroz klub. Svaki put smo uspešno preskočili Preliminarnu rundu, ali smo uglavnom takmičenje završavali u Glavnoj rundi. Ipak, jedne sezone otišli smo i korak dalje, Glavnu rundu smo prebrodili kao drugoplasirana ekipa u veoma jakoj grupi iza Iberia Starsa, a ispred Rekord Bielsko Biale i Nikarsa koje smo savladali, tako da smo stigli do Elitne runde. Kao kapiten sam predvodio ekipu na mečevima protiv Inter Movistara i Sportinga i to je nešto što nikada neću zaboraviti.

Dobre igre preporučile su vas i selektoru reprezentacije Bugarske. Zaigrali ste za ovu reprezentaciju, čiji ste i dalje član i jedan od najboljih pojedinaca. Kako je došlo do toga da obučete dres Bugarske ?

- Sa Univerzitetskom reprezentacijom učestvovao sam na dva Evropska prvenstva, u Vroclavu i Zagrebu, a u timu su bili i Aksentijević, Dragan Đorđević, Ivan Stoiljković i mnogi drugi. Dres Bugarske sam zadužio posle odličnih partija koje sam pružao u timu iz Varne. U međuvremenu sam postao važan deo ove reprezentacije, čiji sam i dalje član.

Sa saigračima iz Bugarske

Posle nekoliko sezona u Bugarskoj usledio je put u Finsku. Kakvi su bili prvi utisci po dolasku u Leijonu?

- Prva sezona u Leijoni nije bila sjajna, dosta smo se mučili, ekipa je bila nova, igrači dovedeni uglavnom iz Druge i Treće lige i to je uticalo na rezultat. Ipak, odlučio sam se da ostanem i naredne sezone, uprava je dovela Finca Matija Ahonena na mesto trenera i tada su se desile neke velike promene.

Dolazak Matija Ahonena na mesto trenera i Dušana Milojevića kao jednog od igrača bio je prekretnica za Leijonu. Tim je krenuo da beleži uspehe, a sve je krunisano trećim mestom u šampionatu. Kako se sećate ovog perioda karijere?

- Ahonen je dobar pedagog i psiholog, a samim tim je odličan i kao trener. Uz njega je ekipa dobila na samopouzdanju, a zahvaljujući njemu i ljudima u klubu ja sam promenio moje ponašanje, kao i shvatanje futsala pa su od tada krenuli i bolji dani. Doveden je i Milojević, sa kojim sam provodio dosta kvalitetnog vremena van terena, a to je rezultiralo osvajanjem trećeg mesta u plej ofu! U polufinalu poraženi smo od Sievija, da bi u borbi za bronzu savladali Sovo.

Ekipa Leijone

Posle velikog uspeha, novi šok, ali i izazov! Umesto Ahonena, na mesto prvog trenera postavljeni ste upravo vi! Imali ste ulogu trenera – igrača i, sudeći po rezultatima, uspeli ste dobro da se snađete. Kako ste prihvatili ovu odluku i na koji način ste odgovorili izazovu?

- Bio sam zatečen odlukom, jer smo ostvarili veliki uspeh u predhodnoj sezoni, ali izazov koji je bio postavljen ispred mene da preuzmem ekipu kao trener, nijednog trenutka nisam razmišljao da ne prihvatim.  Verovao sam u sebe , svoje kvalitete, kako igračke tako i ljudske, iskustvo igranja na visokom nivou mi je donelo puno toga kao treneru, mogao sam da sagledam stvari uvek iz pravog ugla i pronađem gde grešimo, a školovanje kroz Vojnu gimnaziju i kasnije na Univerzitetu i kao profesoru fizičke kulture mi je pomoglo u nekom psihološkom smislu, da prodrem igračima u svest, da vidim kako razmišljaju, da im budem najbolji drug jer jedino na taj način mogu da im pomognem. Druga, jako bitna stvar u mojoj filozofiji futsala i života je disciplina. U tom trenutku sam shvatio da ja posedujem kompletnu ličnost da budem vođa jedne ekipe jer sam bio jako respektovan od strane tih momaka i tako smo i napravili najveći uspeh ekipe i prošle godine igrali finale plej ofa, iako smo sezonu započeli sa tri poraza. U polufinalu smo savladali Sievi, koji je vodio moj veliki prijatelj Vladimir Kreza Jovanović, dok smo u finalu zaustavljeni od Kadija. Veliku zahvalnost dugujem i Mići Martiću, koji mi je pomogao dosta oko posla i trenerskog materijala.

Leijona

Vaši planovi za budućnost takođe su vezani za Leijonu. Potpisali ste novi trogodišnji ugovor, ponovo ćete biti trener – igrač... Koji su ciljevi vašeg kluba za naredni period? Da li lestvica može da se pomeri korak iznad i da se osvoji titula prvaka Finske?

- Budući planovi su mi svi vezani za Leijonu, trenutno sam tu sa porodicom što mi je jako bitno, skoro sam dobio sina Stefana sa ženom Aleksandrom i oni su moja najveća podrška u životu. Što se tiče lestvice, uvek u svakoj sferi života pa tako i u futsalu postoji prostor za napredak. Nadam se da je tako i u mojoj ekipi, sve je u glavama igrača i uz dobar i kvalitetan rad sve se može postići.

Jovanov sin Stefan u majici Leijone

Anegdota i zanimljivih situacija sasvim sigurno je bilo puno. Možete li otkriti našim pratiocima neku zanimljivost iz vaše karijere?

- Bilo je puno toga zanimljivog u karijeri, od važnih utakmica, velikih pobeda i poraza, ljudi koje sam upoznao... Svakako najlepše trenutke sam doživljao u Varni kad sam sa ekipom Grand Pro proputovao celu Evropu, a naš drug iz ekipe Boiko Kosev je uvek bio taj koji je zasmejavao svojim forama i fazonima i ulepšavao naša putovanja i njega se rado sećam. Ipak, izdvojio bih put od Varne do Rige na turnir Glavne runde UEFA futsal kupa. Putovali smo 38 sati na turnir, prošli u Elitnu rundu i onda ponovo 38 sati nazad i sve to mini busom! Bilo je veoma zanimljivo, a volja i želja prevladali su umor pa smo uspeli da obezbedimo najveći uspeh u istoriji kluba.

Reprezentacija Bugarske i dalje ne spada u vrh evropskog futsala. Da li će se na tom polju nešto promeniti u narednom periodu?

- Pa trebalo bi organizaciono i kadrovski da se mnogo toga promeni . Bugarska ima dobre igrače ali nemaju trenutno mogućnosti za napretkom baš zbog tih uslova. Tako da ko zna, možda se u budućnosti oprobam i u ulozi trenera te iste reprezentacije .

Da li pratite futsal scenu u Srbiji? Magična igra na petoparcu je definitivno u ekspanziji, eksperiment sa jedinstvenom Drugom ligom se pokazao i više nego uspešnim, Prvom ligom suvereno vlada Ekonomac... Šta je sve potrebno srpskom futsalu da bi dodatno napredovao?

- Što se tiče Srbije mislim da imamo jako dobre igrače, ali da smo organizaciono na jako slabom nivou. Slabo se radi po klubovima, dosta stvari fali tu zato je i Ekonomac tu gde je jer ima sve to što drugim klubovima fali. Nadam se da će se u budućnosti nešto promeniti i da će selektor Ivančić doneti dosta toga pozitivnog u reprezentaciju, a da će klubovi doživeti napredak na organizacionom planu.

Ekonomac je upao u veoma tešku grupu Elitne runde Lige šampiona, sa Barselonom, Jugrom i Rekord Bielsko Bialom. Da li Kragujevčani po vama mogu do ostvarenja sna i plasmana na završni turnir?

- Nikada ne treba otpisivati Ekonomac, mislim da će poslednji atom snage dati ti momci i da je sve moguće, bodricu ih kao i do sada i biću svim srcem uz njih.

Da li pratite reprezentaciju Srbije? Kakav posao po vama radi selektor Goran Ivančić i da li Orlovi mogu u budućnosti da dođu do medalje na nekom velikom takmičenju?

- Selektor je podmladio ekipu što je i bila osnova, nadam se da će vremenom sprovesti sve što je zamislio u delu i da je na dobrom putu.

Ko su najbolji igrači sa kojima ste igrali, a ko su vam bili najteži protivnici?

- Svakako od naših momaka to su Aksentijević, Kocić, Siniša Trojanović kao i mnogi drugi, a od stranih sa kojima sam delio svlačionicu su Paulo Pinto, Selsino, Boiko Kosev i svakako Slaven Novoselac jedan od najboljih bosanskih futsal igrača i jedna divna osoba. Najteži su bili svakako svi igrači Inter Movistara, na čelu sa Ortizom i Kardinalom (te godine u Elitnoj rundi Rikardinjo je bio povređen), Zoan Matos, Merlin, Onorio takođe vrhunski igrači protiv kojih sam igrao dok su nastupali u dresu Luparensea 2012. godine.

Zaista, imate veliku i inspirativnu karijeru, kao i životnu priču. Da li ipak postoji nešto što ste želeli, a niste uspeli da ostvarite? Da li imate neki nedosanjani san?

- Pa nesto o čemu sam sanjao je da se ostvarim i kao otac i to mi je uspelo pre 4 meseca, supruga Aleksandra i ja smo dobili divnog dečkića Stefana. Uz pomoć kluba i čelnih ljudi Tera Kivista i Juhe Vedenpa oni su sada sa mnom ovde i definitivno smo jedna srećna porodica, zato mogu da kažem da sam sve svoje snove i ostvario.

Jovanov sin Stefan u majici Leijone

Za kraj, da li imate neku poruku za mlade igrače koji počinju karijeru? Šta je sve potebno da urade kako bi dostigli svoj vrhunac i ostvarili snove?

- Pa najbitnije da treniraju dobro, pravilno i da slušaju savete starijih. Da ih prati zdravlje kao i sreća . Da istraju u tome i da veruju u sebe jer samo tako mogu napred i ako poseduju kvalitet, uz dobar rad uspeh će doći kad tad.

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.